Lost in fantasy

''Negde daleko na suncu leže moje najviše težnje.Možda ih neću dosegnuti,ali mogu da podignem pogled i vidim njihovu lepotu,da u njih verujem,i da se trudim da ih sledim ma kud me one vodile.''
Louisa May Alcott

P.Coelho-

"Cekati. To je bila prva lekcija koju sam naucila o ljubavi. Dan se

zavuce u nedogled, pravis tisuce planova, zamisljas sve moguce

razgovore, odlucujes promijeniti svoje ponasanje u odredjenim stvarima

- i postajes sve nestrpljiviji, ceznutljiviji, sve dok voljeni ne

dodje.

A onda vise ne znas sta bi rekao. Ti sati cekanja pretvorili su se u

napetost, napetost je presla u strah, a strah cini da se sramimo

izraziti osjecaje..."

Ponekad, iznenada, neočekivano počneš da lutaš mojim mislima, pojaviš se baš onda kada mislim da sam te napokon zaboravio, da sam zauvek odboleo tvoj zagrljaj i tvoje poljupce. Svratiš mi u snove onda kada sam gotovo siguran da se više ne sećam tvog mirisa i da je tvoj dodir odavno odneo zaborav.
I onda sve krene ispočetka. Sećanja me lome, kao da su godine samo dani. Toliko toga smo prošli zajedno, toliko mnogo uspomena je ostalo nakon svih ovih godina da ih je prokleto teško izbrisati, a posebno kada ih vreme prečisti i ostanu samo one lepe.
To što smo ti i ja bili, ljubavi, to što smo imali, to se jednom u životu dobija.Zato, ostani da lutaš mojim snovima, budi u mojim mislima, nacrtaj svoj lik u mojim ocima. Želim tvoj glas u svojoj glavi, tragove tvojih poljubaca po mom telu. Želim uspomene koje će me podsećati na sreću koju smo imali, ne želim samo zaborav u kome se neću sećati čak ni tvoga imena.

Ne prodje ni dan a da ne svratim u ovaj kutak fantazije .... na ovaj oblak izmedju jave i sna ...

Kada sam bila mala, zamišljala sam da je moj život film. Onda sam shvatila da u životu ne možeš da staviš pauzu, ili da isečeš nešto što ti se ne svidja. Ne možeš da se vratiš na početak i da ispraviš ako nešto ne valja. Život je film koji se snima bez probe i u kome igraš samo jednu ulogu, sve dok se kamere ne ugase zauvek.

Pošto me nikada nisi voleo
Da bi me držao za ruku
Il’ odveo na more
U neku daleku luku,
Da me hraniš prstacima,
Da mi ubereš morsku zvezdu,
Da se spuštamo niz ulicu
Sa tvojom rukom na mom struku
Da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije
Na nekom grčkom ostrvu
Ili na kopnu, ako ti je milije
I pošto nikada nismo imali našu plažu
Ni naš sto u omiljenoj kafani
I pošto hroničari uglavnom lažu
Ni uspomene sa letovanja
Ni sa zimovanja
Herbarijum bez cveća i bez lokvanja
I pošto se moji smrznuti prsti nikada nisu grejali
U tvom džepu,
u dugim šetnjama na keju
I pošto ti moje šale nisu bile smešne
Dok im se svi drugi smeju
I pošto sada
Odjednom, posle toliko vremena
Odjednom, posle toliko vremena
Kada ionako više ništa nije smešno
Želiš da znaš
Kome sam posvetila onaj sonet lanjski
I da li me još uvek opčinjava Crnjanski
I da li sve ovo ima s tobom neke veze
Bar malo
Jer vidim da ti je stalo
Hajde da ne izigravamo Engleze:
Sve što sam ikada uradila bilo je zato
Što me nisi mogao voleti onda
Kada sam čeznula
Da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije
Na nekom grčkom ostrvu
Ili na kopnu, ako ti je milije.
Tako da znaš da si sa mnom bio
U svim pesmama
U knjigama
U brigama
U tortama
U akvarelima
I drugim bojama
U porubima na haljinama
U svim blizinama
I daljinama
U razgovorima
U jezerima i morima.
U usponima
I u stvaralačkim krizama
Izvor inspiracije
I eufemizama.
Ubila te
i ljubila
I ponovo oživela
Da bih te srela
Na kraju neke priče
Ili za potrebe male strofe
Stavljala sam ti tačke
Zareze
I apostrofe.
Ništa ne krijem.
I nemam, stvarno nemam za čim da žalim
Jer, ja sam hodočasnik
I ljubav je moj Jerusalim.
Mirjana Bobic Mojsilovic