Govor duse

Dušo Moja

Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim.
Ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati,

Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.

Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.

Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim......moja reko.

Kad ljubav mirise

Dok mazi me vetar i šapuću kiše
čudan zov me prenu sve presta da diše
zapitah se da li to tvoja ljubav miriše
pa mi šalje uzdahe reči da mi dirne
da zaplove setom ko ptice nemirne
ili je tvoje srce zadrhtalo smerno
poput planine svojoj šumi verno
pa to budna sanjam opijena trenom
slašću zavedena ljubavnom koprenom.

APČ

Noćas si me opet u snovima
pohodio. I opet nisam plakala što to nije stvarnost...Stvarnosti nisu
uvek lepe kao ovo izmedju nas. Za drugačije stvarnosti ja nemam više
vremena, snage niti volje, mili.
Važno je ne nadati se ničem većem od ovih tako dragocenih osećanja !
Ovako - na nevidjeno. Mi nismo potpisali ništa, ništa nas ne
obavezuje...Srca su se jednostavno dogovorila, onako prećutno. Tako
prećutno te i volim. I trebam.
I zato nisam plakala noćas kad si me u snovima...Ah, već sam ti to rekla.... malopre!
I zato slobodno sleti na moju ruku... na tren. Skloni se od vetra ...
Odmori krila. Opusti se, predahni i skupi snage za novi let...
let u još jedno danas...u jos jedno sutra bez nas...ja sam
uvek tu...negde

Nema jutra bez nas....ni sutra.

"Sacekaj, stici cu...

uz blag vetar doplovicu do dlana tvog.

Sa linijom zivota uhvaticu korak.

Necu nazad, ni na pola puta,

stavi me ispod koze, hladno je!

Ne govorim ti baš u zadnje vreme
da te volim
i ne gasim ti svetlo u očima
pre spavanja
ne govorim ti nešto nežno
i ne grlim ti dušu
ali ovo ti moram reći
previše je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvek te ono najlepše u meni
voli i ljubi.

Htio bih, da si miris ciklame,
Ja da sam lahorac sneni,
Došla bi noc tajstvena, silna,
Ti bi se svijala k meni.
Il` da si cista molitva djeve,
Vedra ko bozija miso,
Mene bi našla sunca u zraci,
Zlatom bih stazu ti riso.
Htio bih, da sam plavetno nebo,
Ti da si svjetlica mala,
Uvijek u mojoj skrita bi grudi
Nocu ko zvjezdica sjala.
Il` da si kruna drhtava srebra,
Ja da sam talas ledovit,
Bura bi divlja, raznijevši mene,
Rasula zivot tvoj skrovit.
Htio bih, da si sva samo duša,
O kojoj mašta mi snila,
Moju kad svijet bi ispio dušu,
Dušom bi ti mi tad bila.

Ne , nisam ja Len , ja samo stedim energiju ....

i nisam ostao sam na ovom forumu ....ti si uvek tu moja mila....

Podjoh da kupim najlepse snove
jedne bele olujne noci severa.
Nemadoh svilu i bele perle
imadoh samo velike zelje.
Zelju da ko slepac progledam,
da prividnoj sreci zivot dam.Da napokon
izadjem iz svih ovih kosmara.Utonuo
i nem glas me doziva.Zatvori oci,ja cu te
nauciti kako da sanjas.Ne predaj se,
ovo nije kraj.Sanjaj,opusti se ti si slicna
zraku sunca,ti si izvor moga zivota.
Jedan trag nepresusan jedno drugom smo
potreba.I zaista sam usnula san najlepseg
sna.Prvi put sam tog stranca poslusala.
Gazila sam gustim snom nepoznatim,
crna mrena neba se zatvorila.Videla sam
ga,drzao me je za ruku i u njemu sam sve pronasla.
Strah mi je odneo,dok me je ljubio,moje telo
ovencao,pesmom me probudio.
Sada na belom pocepanom
papiru,zapisujem sve ono sto mi je rekao.
Rekao mi je,sanjaj ti i ja smo mesecina,senke
dalekih polja.A ja sam tvoj goloruki strazar koji ce
do kraja zivota da te cuva. Samo sanjaj,ja cu na
grudi da te privijam i ti si meni potrebna digla si me
iz mrtvog pepela,stobom sam pobegao
iz bezumlja.Sanjajmo u svim ovim nocima bez sna.
Nepoznati autor

Ti,
Boze razumi moju ljubav, jer je ona jedino sto mi zaista pripada,
jedina stvar koju cu moci da ponesem u drugi zivot. Ucini da ta ljubav
ostane hrabra i cista, sposobna da opstane, uprkos ponorima i zamkama
sveta.

Paulo Koeljo

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

Mika Antić

..............I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo.

zasto mi se ti,bosonoga,i musava od poljubaca dve decenije starih,vrtis po ovoj ludoj glavi..zar ti nisam dosadan..pa znas me,bolje nego sto ja znam sebe,lopova vremena,kradljivca sopstvenih misli,maestra rodjenih obmana...idi bre pusti me,bezi...zasto tracis vreme,kad nisam te vredan...i ako volim tu prasinu proslosti u tvojoj kosi,i ako pamtim svako mesto poklonjenog poljupca,i ako srce blesavo lupa...ne zasluzujem te...idi negde ...negde bezbroj misli daleko od mene..idi i srecna negde ,sa dobrim covekom budi....samo idi...ne oklevaj ,ne cekaj lopova,skitnicu,carobnjaka lazi da te obuzme jer on ko zna sta ce da od tebe trazi...bezi bezbroj misli daleko,jer tamo ceka te neko,taj neko...drugo ja..onaj dobar pravi,kao nekad sneni decak ociju plavih...

Moja samoca si, u kojoj smo oboje prisutni,moja Sinagoga ogradjena zicom,moj sumrak koji pocinje sada, i zora koja ce tek doci. Moj si razgovor,moja igra koja pocinje kamencicima i nasim imenima ispisanim na pesku, moja Sahara sa jednim cvetom ili bez njega. Moja si dusa koja zivi u tvojoj...to si mi ti

Ti koja nisi tu, ali koja si u svakom trenutku sa mnom.Ti koja si sve ono najlepše što je ikada doseglo do moje svesti, čije su reči, shvatanja, osećanja i još puno toga poput najiskusnijeg lopova na najlakši mogući način otvorili trezore mog sraca, a da ja to prosto nisam ni primetio, u pepelu davno zaboravljenih osećanja ljubavi, ponovo upalili tu vatru koja život znači i koja si od jednog potpuno beznadežnog čoveka čiji se život svodio od danas do sutra, čoveka koji se već dugo ničemu lepom ne nada, jer je navikao da mu ta ruka života uvek pruža ono najgore što se nekome može pružiti, čoveka koji nije ni prosjak a već dugo ni davalac, koji je imao sve, a zapravo nije imao ništa.
Ti si nešto posebno, nešto nesvakidašnje, nešto o čemu se mašta, u određenom krugu ljudi svakog dana sreće, ali se ne uočava. Nešto ka čemu se večno teži, a nikada ne doseže. Tako stvarna, a za mnoge samo san.Nešto bez čega mnogi sav život prožive.
Zaista ne znam kome više da budem zahvalan? Bogu ili tebi?
Bogu, zato što nam je ukrstio puteve i podesio vreme da se na toj raskrsnici života u istom trenu zaustavimo i tako jedno drugo sretnemo ili tebi, zato što postojiš sa svim onim dragocenima koja samo najčistija i najdobronamernija ljdska duša ima u sebi?!
Hvala i Bogu i tebi, a i majci koja te je na ovaj svet donela, ni suviše rano, ni suviše kasno, već pravovremeno. Majci koja je u tebe utkala sve dobrote ovog sveta i čije su lubav i pažnja za svo vreme tvog odrastanja, poput najsavršenijeg mozaika, kamenčić po kamenčić, dugo i pažljivo odabiran i sklapan u jednu celinu od tebe stvorili nešto što se može meriti sa savršenstvom.
Ne znam da li postoje anđeli, ali znam da i ako ih ima, čak i oni najbolji među njima mogu pozavideti svemu onom što nosiš u sebi. Toliko dobrote, razumevanja, lepih reči,topline ljubavi i maksimalnog davanja sebe čak i u onim najtežim trenucima, dovoljan su pokazatelj jedne divne i Božanstvene osobe.
Toliko me srećnim činiš, da prosto često osetim strah, sećajući se one narodne „Sve što je lepo dugo ne traje“, a ovo je nešto najlepše što mi je život ikada pružio, nešto što čak ni moja veoma bujna mašta nije mogla ni delimično zamisliti. Zaista me je strah, no neću dopustiti da mi ta sen straha zaseni sve lepote koje mi život zahvaljujući tebi pruža, pa čak i ako jednog dana odeš iz mog života, patiću, ali neću žaliti. Biću sam, a voleću te. Umiraću, a misliću na tebe i večno ću ti biti zahvalan za sve divne čari ovog sveta koje sam samo zahvaljujući tebi spoznao. No, neću o tome. Ti si još uvek tu. Još uvek sam deo tvog, a ti deo mog života. Na meni je da te volim, čuvam, štitim i pazim, na Bogu da mi u svemu tome pomogne i omogući kako meni, tako i tebi, da se ljubav naših života nikada ne ugasi i da večno tija u jednoj zajedničkoj harmoniji sreće.
V t p , anđele !

Čekam te... Tamo na mestu koje mnogi u žurbi nemaju vremena da vide, pa ni ne svrate. Tamo, gde oni koji uspore i vide- zastanu… pristižući sa najrazličitijih putovanja, malih i velikih, tražeći predah… Izmedju dve neispričane priče plavim sumrakom pisane … Na onom polju, gde nastaju sonate zlatnih maslačaka pod dirigentskom palicom starog hrasta…. Gde duga pritajeno i strpljivo sanja nove melodije koje samo ona može da čuje pre nego što napravi novi skok galaktičkom gipkošću i premosti nepremostive distance, tek tako … I to sve izmedju dva otkucaja srca. Čekam, dok putujem… Sanjam, dok ludujem… U ljubičastoj magli D-mola posustanem…. Mesec mi namigne i šapne zvezdom da odustanem… Ali, ipak ne stajem . Možda i prodjem tvojom ulicom čekajući. Možda mi dodirneš obraz sanjajući… A, možda te nikada ni ne sretnem lutajući. Znaš da znam da osluškuješ moje korake u ritmu vetra … Znam da znaš da moraš da kreneš od onog mesta gde duga sanja svoja nova putovanja … Čekam te. Na početku …

nncsz!

Traži se...

jedan dečak...

vlasnik pustog ostva i dva zelena oka...

nekoliko puta vidjen kako sanjari u crvenom kamionu...

kada se smeje rasteruje oblake...

ima usne od tresanja...

udžepovima nosi pregršt snova...

Traži se...

dečak,koji po oblacima i vodi hoda
cutke uspavljuje vetrove ...

Traži se,

jer samo on zna način kako se diše,

kako se srcem piše,

i kako se jutra dočekuju sa osmehom...

On je način života

i način smrti.

Samo sa njim sve ima smisla.

Neka se vrati,

na obali ostrva

obučena u ljubav

čeka ga njegova

Lena...

Moja Lena.....moje sunce.....

Duša ti je bila
otvorena, svijetla
tako da ne mogoh
nikad u nju ući.
Okušah prečace
uzane, prolaze
strme i opasne.
Al tvojoj se duši
pristupiti moglo
putima širokim.
Spremih ljestve vitke
- zidine visoke
sanjah kako priječe
pristup tvojoj duši -
ali duša tvoja
bijaše bez straže,
zidova i plota.
Tražio sam k tebi
uska vrata duše,
al duša ti bješe
tako otvorena,
da nikakvih vrata
na njoj nije bilo.
Gdje je počinjala?
Svršavala, gdje je?
I ostadoh tako
zauvijek sjedeći
tu, na zagonetnom
pragu tvoje duše.

Pedro Salinas

DUŠE SU KAO CVJETOVI

Ja sam dva puta u životu imao ljubav, mislim onu pravu, i oba puta sam pouzdano znao da je to zauvijek i da može prestati samo smrću, i oba puta je tome došao kraj, a ja nisam umro. Imao sam i jednog prijatelja, i ne bih mogao ni pomisliti da se nas dvojica za života možemo razići, ali ipak smo se već odavno razišli.
Svaki čovjek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dvije osobe se mogu posjećivati, mogu razgovarati i biti jedna drugoj bliske. Ali njihove duše su kao cvjetovi, ukorijenjene svaka na svom mjestu, i nijedna ne može preći ka drugoj, jer bi se inače morala rastati od svog korijena, a to joj nije moguće. Cvjetovi šalju svoj miris i svoje sjemenje, jer bi voljeli da se približe jedni drugima, ali cvijet ne može ništa da učini da bi neka sjemenka došla na svoje mjesto. To čini vjetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja.

Herman Hesse

Nevidljive niti povezuju one koje je sudbina rešila da poveže...Bez obzira na vreme, mesto ili okolnosti...Te niti mogu da se rastegnu, ili zamrse, ali nikada neće puknuti.

Kad te nema,vreme mi stane.
Ne zelim ovo jutro, ni ovu kisu
sto lupka po mojim prozorima.
Kad te nema,ni ovu hartiju
po kojoj pisem za tebe stih
ne vidim.
Samo mi je dusa
ko paperje laka, ka tebi leti
I nad tvojom senom bdi.

Napisala bih veceras najlepsu pesmu..
ali nemam tvoje ruke..ni tvoje oci...
ni stazu pored reke kojom bi hodali..
ni mali drhatj noci...uzela bih nocas
najlepsi biser otrgnut od srca..i stavila ga tebi na dlan....
ali nemam tvoje ruke i nemam tvoje oci...da me povedu...