Moja poezija

Kolena mi klecaju,
kad znam, da ces da me poljubis,
kao da me ljubis prvi put…
Kolena mi klecaju, jer
ti znas,da cu svaku misao pre
nego cesljem prodjem kroz kosu
zapisati na poledjini belog
lista sto mi ostavi.
Kolena jos klecaju ..
kad znam da uskoro ces mi doci…
Na belom listu crvenom olovkom
bese ispisano….Cekaj me…I ja
cu sigurno doci.

Dok klatno u mraku
Odzvanja…
I sveca u svecnjaku dogoreva…
Rodjeno i ostavljeno...
Bez imena…
Suzama kupano...
u bespuce baceno.
Kisama kvaseno...
U snove obuceno...
Crvenim nebom pokriveno
Verom u ljude vodjeno...
Slucajno pronadjeno...
Osmehom zasticeno...
Nadom odhranjeno...
Prastanjem leceno....
Na noge vraceno....
Do zvezda podignuto...
U nove snove obuceno.....
Novom svetloscu obasjano…
Ljubavlju svaka suza obrisana…
Do zvezda podignuto…
U toj pustosi sto zivot se
zove.....

Moja te rec dotakla
u trenu kad si odlucio
da ne verujes nikome ko je
odrastao i ko pokusava
da te ukroti.

Kao ptica nevidljiva,
kao zuti list koji te
u setnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledas veliku reku
u predvecerje koja odnosi
bele lade, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
mozda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek

Jos nekoliko jasnih dana
Da cijelog sebe u njih zgusnem,
I grleci se, ljubeci se
Ostatak mladosti s tobom
da usnem.

Zagrlila sam te tako snazno,
Da te nista nije moglo povrediti,
Osim mene same,
Uzeo si moju ruku i poveo me negde daleko,
Gde sve je tako lepo i jednostavno,
Samo ti si znao put,
Ti si tako poseban,
A ja tako obicna...