Tebi voljeni

Nedostajes......ha, kao da to zavisi od mene...nista od mene ne zavisi...i kad ti se iz srca prospu sve one sjajne zvezdice upucene meni...koje marljivo skupljam u nasu kutiju snova...pa kao sada....kada kazem....nedostajes...otskrinem je malko, samo malko, kolko dusom da zvirnem, i udahnem...i da ne preteram, sto znas da umem.Ne moram ni reci ono sto mi dusa cuti, kad topla mi rec svakim stihom probija. Smesak tvoj ...ma sve znas..

Na jastuku tvoj san,moja kosa rasuta svuda po tebi, lice blazeno ti spava u zenicama mojim.

A samo dusa nestasno se poigrava.

U ruci tvoja ruka,toplinom sniva na dlanovima,disanje ucutkava sobni mir
u treperenju modre noći.

A samo dusa nestasno se poigrava

Volim kada tvoje stare cipele zavrljacis kroz vazduh…a nove patike obujes sa osmehom malog decaka…I taj pogled koji bacis pred mene dok necujnim korakom izmices tisini…
Lepo mi je da osluskujem kako dises, I tvoje pokrete sto ruse idilu stvarnosti…divan ti je sjaj u ocima…dok me gledas…kao da se sunce u njima ogleda. Volim dok mi pricas, volim dok mi pevas…volim kad mi slucajno dodirnes usne..i zanemimo oboje…I kad cutimo…volim..jer to znamo…zar ne? Volim da mastam…I volim da vidim taj tvoj pogled …cudjenja I neverice…dok mastam na glas. I taj tvoj prstic volim…sto mi njime pretis…I govoris…”Ne mastaj toliko….” A ja volim…volim da mastam…jer u masti si mi ti..u masti putujemo celim svetom…radimo sve sto ne smemo…a hteli bismo…u masti smo slobodni…Hmmm…volim tvoj miris pred san…volim sto postojis…I volim sto ti pisem…I volim..sto si mi u srcu…

Slusam vetrove kako se svadjaju pod prozorom, i ovaj luckasti mesec sto sanjareci luta gradom…pricaj mi mili…sve ono sto mozda treba..i sve ono sto mozda ne trebam da znam…kao slucajno nek ti izleti…da me nasmejes i..oteras ovaj strah…Znam…da su reci ponekad lazljive…ali…ne bi ti mene…samo pricaj…zasto je tako hladno ove zime…I kako se ta tvoja maca igra sa misicem na sred tvog dvorista..sve mi pricaj. Ponekad me podseti na neki nas stih…na Balasevica…na neku nasu pesmu…znas Without you…oh..uvek se najezim kad je cujem…uvek iznova pustim I neku suzu..bas sam detinjasta…I pricam bez reda…I secas li se kako sam se naljutila…I rekla ti zbogom…kao da smo se vec mozda sreli…nekada u nekom proslom zivotu…I voleli se..i trazili…I bezali…I opet se vracali…a znala sam…znala…da je ovo…ono….zauvek. Oh ...kako se svadjaju ovi vetrovi pod mojim prozorom...a i taj mesec...odvlaci mi paznju...i misli...ali ti mi pricaj...sve mi pricaj...a ja cu da snim.

Mili moj... nekada bas nemam reci.... da li se moze ceznja meriti vremenom...Nedostaješ mi...a nikom o tom ne pričam, bojim se da mi svako ne ukrade deo secanja na tebe...Zato te u sebi cuvam, duboko u sebi te skrivam, k'o zlato na dnu reke, k'o tajne vazne i daleke...nedostajes mi.

Sa tako malo reci...se moze toliko toga reci. Znam da znas...da si treptaj mog oka...i da bez tebe ne bih mogla...ni videti ni cuti...ni radovati se ...ni snevati. Malo je reci da si osmeh na mom licu...koji odrazava stanje mog duha...kad razmisljam o tebi. Malo je reci, da si bolnoj dusi melem i lek...zato cutim..

Jesi li cuo za one crne rupe u svemiru koje astronomima predstavljaju vectu zagonetku? Ima to sa tobom neke veze....hm...hehe...
Eee, zlato moje - cni mi se nocas - da mi misli sve vrve od secanja.
A volela bih sa tobom vecnost da podelim. Mozda cak i vise od toga: malo parcence raja. Da odmorim malo dusu.
Znas, shvatila sam to odavno: ti nisi sa ovog sveta - pripadas zvezdama s one strane svemira i sav si od svetlosti stvoren. Da...mili moj Len...Ne zaboravi ljubavi moja - uvjek postoji neko ko te ceka na kraju puta. Na kraju dana, na kraju svega. Uvek...
Uvek postoji neko ko te voli bas takvog kakav jesi, ko te bas takvog prima, kome si bas takav drag... Uvek postoji neko ko te zeli saslusati, ko samo ceka da nešto kazes.. Uvek cemo se sretati. Moras mi jednom objasniti, kakav si ti to vrag,kad dunes u pcelu na dlanu i pretvoris je u zvezdu. Da moju zapocetu rec...ti zavrsis..

Objasni mi,ako ikako mozes…da li je ovo san, ili se srecom zove,sto svojom pojavom ulepsas mi dan,a osmehom uzburkas mi snove. I svaki put, neizmernom toplinom za tobom zatreperi moje srce…ti mili zracis kao sunce na nebu…a u meni beskrajno tople niti krojis. Objasni mi ako mozes, zasto na prozorima duse moje…jedino tvoje ime ne bledi… Dodji…I objasni mi mili…na
moment samo, svrati i razbi monotoniju ovom danu…ja cu te bez reci cekati, bez ijedne reci…sa srcem na dlanu. I znas…ne moras mi nista objasnjavati…ja sve cu znati,

Opet me nose leptirici…podrhtavam cim pomislim na tebe, ne znam zasto treperim…zasto stalno osecam te…
moje noci, moje zore,imenom tvojim oslikavaju dane i noci. svu dusu i misli si mi uzeo sve sanje i maste.Zar moze biti nesto jos lepse nego, kad glas tvoj se javi…uznese me do neslucenih visina,do sunca i zvezda…Kako malo treba da nestanem u tebi… Jer znam da reci ne dolaze tako lako Nekad moze biti teze izgovoriti te dve jednostavne reci nego popeti se na mesec. Zar ne?
Srecna sam sto tamo negde postojis sto si jedinstveno bice,satkano od svih tih dobrih i losih osobina koje nosis u sebi.Ti,bas takav kakav si...

Davanje je najveca radost,ciniti druge srecnim je Boziji dar

Nije sudbina ono sto sudbinom zovemo, niti je sreća ono sto srecom mnogi nazivaju. Nije ni ljubav jednostavna i Bogom dana, srce za srce, osmeh za osmeh, suza za suzu. Ako me noćas opet povedu sećanja, na čudne nemirne puteve, neka me ruke Anđela oko ramena zagrle, neka me usne Anđela od sećanja zaštite. Samo ljubavlju se ljubav ispira, samo novim tragom se trag pokriva. Korak po korak u snove, ako zađem dublje nego što imam snage, Anđele , rukom me svojom po ruci dotakni i u sigurnu javu pored sebe vrati.
I ja shvatam polako da se ljubav ne piše tako, rečima bez reda, nešto napisano… nešto prećutano… nedorečeno. Ljubav je tajna, ljubav je ona fina patnja…ono nedostajanje…iscekivanje…radost. Ja imam Andjela..i on zna da znam. Ljubavi moja...moj...

Ljubavi, nasloni glavu na moje rame....Hocu da ti odam tajnu koliko malo treba lepih misli, jer sve moje mastarije lete nosene ovim ludim vetrom, ka tebi. Ti najbolje znas, ti jedini znas sve moje snove i sve moje istine, i znas koliko vredi boriti se za to. A danas je bas sve sanjivo, tuzno, oblacno, kisno, sumorno, sve…sem tebe i tvog glasa. Ljubim te mislima....nezno.

Ljubavi,
kada mi ti kazes:
''Dobro jutro!''
kroz dan
prodjem nasmejana,
iz mojih krila
zemljina teza istece,
dusu mi
radost ispuni,
carobni sjaj
u oko mi se useli,
vedrina mi
svaki pokret ozari,
srce mi
spokojem zakuca,
kada mi ti kazes:
''Dobro jutro, Ljubavi!''

Ти си све што ми је потребно.
Ти си сунце,ваздух који удишем.
Без тебе,живот не би био исти.
Молим те,немој никад отићи.
А ако одеш,не заборави
да ме поведеш са собом

Secas se ljubavi...ovako je bilo prvi put....

Наша љубав није обична љубав.Она има прошлост која се протеже
на милион година.
Она има будућност којој нема краја.
Она има снагу и мудрост.
Она је пуна подршке и разумевања.
Она се развија у учи.
Наша љубав није спутана временом или простором,или смртним стварима.

...pristajem....
biti Hram prijateljstva našeg
svetionik ljubavi
kiša jesenja
more kestenja
luka mira
šuma iznenađenja
cvet nadanja
put neizvesnosti
srce ludosti
oluja strasti
vetar radosti
sunce strpljivosti
jezero mudrosti
romantična žena
prijateljica draga
pomalo tajanstvena
tvoja i ... sretna

U mojim snovima sada je opet zima, noc i posle Tebe... ostalo je malo nepometenih senki i mirisa na voce. Cekajuci Te opet , pomela sam sobu i ukrasila je cvecem, ocesljala se cesljem od kozijeg roga, ali moji snovi ostali su nepometeni i moje kose u snu su cupave i nema cveca koje mirise na javi, a cveta u snovima i nema ceslja koji moze ocesljati i Tebe i mene...ljubavi moja jedina. Moj divni Len

Tvoji prsti u mojoj ruci

u mojoj kosi

u februarskom snegu

u ravnicarskoj seti.

Pa zar neko moze

takav dodir da spreci ?