Tebi voljeni

Topiš mi strepnju
i um mi miluješ
mislima divnim.
Previše samoće
zna biti teskobno
ako je na plećima nosiš
poput Atlasa.
I ostavljaš me u nedoumici:
da li ti to stojiš
iza mojih vrata,nevidljiv
i posmatraš me,
jer čitaš me tako lako?
Teško priznajem da
prijaš mi na neki
čudan način...

Ćuteći me gledaš dok ti,
po ko zna koji put,kažem
da je romantika nešto
što u realnom svetu nema
pouzdanu vrednosnu podlogu.
Ljudski mozak podleže
varljivom opažaju oka
i češće pravi idealne
nego realne slike...
a posle kažu kako je
pamet kriva za sve.
Napravedna osuda.
To mi sopstveni um
mamimo lepim,
obmanjujemo željama,
jer srce im je saveznik.

Znaš već da težim idealima
kad oni su predja
od kojih se pletu
najlepši snovi.
A znam i da je magijom
nada zauvek ispunjena.
I zbog toga mnoge stvari
koje govore o ljubavi
moraju nužno da ostanu
i nedorečene...






Ps.

Večeras koračaj tiho,
nečujnim korakom,
sa druge strane jastuka
pokrij me čarobnim oblakom.
Pričaj mi,dok spavam
najnežnije priče,
da osetim da snovi
umeju na njih da liče.....

U svom pogledu
tvoje oči od svih sakrivam,
u svojim snovima
tebi se otkrivam.

U svakom mom osmjehu
tvoje oči me prate,
ako zalutam nebom
da k tebi me vrate.

Tvoje ruke grle me
vječnošću tvojom,
za sve tuge
skrivene šutnjom mojom.

Ljubim te riječima,
oprosti mi,
samo sam žena
u svojoj slabosti.

Pronaći ćeš me... by Jordan Aleksic

Iako nisam
sada sa tobom
iako moje ruke
te ne dodiruju,
oseti vetar,
to te one miluju,
ako me ne možeš
gledati u oči
ove noći,
pogledaj u nebo,
zvezda koju
vidiš su moje oči
koje te željno upijaju...
Ako pak mi
glas ne čuješ,
čuješ sigurno
šapat drveća u parku,
nežan i blag,
to su moje reči
koje tako željno
iščekuješ...
Znam da želiš
da me dodirneš,
da me osetiš,
izađi,
pronaći ćeš me
u svakom svom koraku,
u svakom dahu,
kako sanjam
tvoje dodire,
udišem tvoje mirise...
Pronaći ćeš me
kako gledam
u daljinu tražeći...
tebe...

Trebas mi

Za hrabrost! Kad posustanem iduci tragom zamisljene svetlosti. Za tisinu u kojoj glasno odjekuju reci podrske i ohrabrenja Za veru! Da sve sto snovima pokusam dotaci, zaista dotaknem. Za ljubav, u nocima kad zvezda nema da ih ipak vidim I Velika kola, i Kasiopeju, pa cak i retko vidljivi Orion. Za jasnocu misli koji obuhvataju dane kad ne mogu jasno da mislim. Za odvazne korake na putevima kad posustanem i ne mogu dalje. Za odluku! Da razdvojim ono sto je vazno od onog sto nije. Za dane kad gradim mostove iznad nepostojecih reka da me prevare. Da, makar koliko tiha bila, mogu da cujem da odnekud pevusi, belicasta i vijugava, srebrna i mirna. Za dane kad se u nekom pogresnom vozu nadjem, i putujem mimo svih vozova, u surptonom smeru pa mislim da nema povratka, jer nijedan voz unazad ne ide. A ipak, pred ocima pukne - meko od utehe, sneno od cekanja, plavo od daljine obzorje, ceznjom obojeno iza vidika.. Za snagu kad moram premostiti jaz izmedju dana koji traje i onog proslog sto ih ponekad citav jedan beskrajni okean deli. Za trenutke kad se prikrada odjek reci meni dragih. a odavno zaboravljenih. Da izbegnem trenutak kad nada utihne. Za brane kad sam ja reka, plahovita, divlja i nesputana kad nosim sve pred sobom, jer ne mogu da se obuzdam jer strpljenja nemam i u zurbi svaku opasnost previdjam. Za sate kad sam tiha, bezrecna, placljiva i pateticno tuzna i cesto mrzim sebe zbog toga, ali ne mogu da se pridignem i padam sve misleci da se uspinjem. Da pad ublazim. Za trenutke stida polse kojeg dolazi onaj dragoceni tren kad znam da mi je oprosteno, pa srecna podizem glavu kao cvet sabijen od kishe prekinutog cvetanja.Ponovo ziv. Za Tvoju luku u kojoj sam slepi putnik, ali me ipak ne diras jer znas da je meni sa mnom najteze...

Evo ti ruka moja i
vodi me negde gde nema sutra
vodi me tamo gde nas cekaju plava jutra
Tamo gde smo mi,gde nema ja i ti.
tamo gde jedno srce kuca
i jedna dusa jednu tajnu cuva.......

Postoje razlozi, postoje momenti koji se moraju poklopiti. Postoji krug, postoje ljudi i vreme sto tece i donosi te blize meni, postoji pogled koji dodiruje, koji moze da se zavuce bilo gde, pod pokrivac, pod majicu, pod kozu. Postoje ruke koje smeju sve osim jednog: da me puste i da teraju. Postoji sreca koja place, jer nekako mora obojiti nasu blizinu i zivot jedan novi koji postoji kao znak da ima jos ljubavi, da ima nade i da je sve dobro. Naravno....zauvek!

Prošla je davno ponoć…Menjam kanale na TV-u tražeći nešto, a ni sam ne znam šta… Tama je sve prekrila, zatvaram oči da te dozovem…Svetlost televizora mi kapke probija igrajući neki čudan ples… Gasim ga… Mrak obavija sobu, krevet u kojem spavam, zidove…Samo sa prozora ulaze, poput lopova tragovi ulične svetlosti i ne mogu da ih se otresem, nikako… Opet zatvaram oči, želim mrak, želim da u njih upijem ceo kosmos koji sanjam i jednu zvezdu daleku, među milion koju prepoznajem… Prolazim u mislima mračnim ulicama, koračajući kroz njih kao kroz vazduh, tražeći svetlo nekog drugog grada, neka druga svitanja, kojem bi se zajedno divili, pružajući ruke da dodirnemo sunce…
Udišem zatvorenih očiju mirise koji se mešaju… miris tvoje kose, miris tvog poželjnog tela i miris ulice posle kiše…u njemu je sva moja ljubav, moja strast, moja čežnja i ova tama koju prizivam… Sve je u njemu i ono gde sam bio i što sam video, dotakao... Sve… I ti si u njemu, tvoje lice, oči, usne… I tu ćeš ostati… Niz telo mi kliziš, dok tonem u san…

Jordan Aleksic

Hristos Vaskrese ljubavi, neka ti ovaj praznik donese ljubav mir i srecu...

Kad pogledam gore,
vidim te u zvezdama
Kad glavu spustim
citam te sa dlanova
Kad oci sklopim
gledam te u dusi
Jos uvek si svakom
mom pogledu zelja.

Negde, duboko u meni, krijem te od svih...
Daleko od pogleda i dodira.
Negde, u mojim zorama čuvam te sa poslednjim mislima i budim te sa prvim zracima.
Negde,u mojim mislima tvoje me oči prate i nagone mi nemire tvojim imenom obojene.
Negde, duboko u meni, pišem ti svaki stih i znam da je varka, jer svaki damar udara imenom tvojim tu negde... gde života se ne bojim gde kradeš mi noć i dan, gde kradeš mi misli i okupiraš san tu negde... duboko u meni gde si mojom ćutnjom okovan....

Možda nas je zavela, neka čudna tajna veza šaputanja, izmedju moga i tvoga srca...Nisi umeo da govoriš tajnim jezikom, ali si često svojom tišinom živeo u meni...Posebna si zvezda mojih snova, jer samo ti umeš da me razumes i zavolis. WTP

Ima li ista milije
I ista draže
Od usana tvojih kad krenu
Mene da traže...

Ne teba meni da blistam,
Baršunasta svila,
Samo sećanje na tren
Kad tvoja sam bila...

Ne treba meni na grudima
Drago kamenje
Već trag poljupca tvoga
Da nosim ga ko znamenje.

Jer nema ništa toplije
I ništa slađe
Od usne tvoje meke
Kada me nađe...

Budi kao baklja na nebu, zračeći ljubav i svetlost.
Zamisli hiljadu takvih baklji na nebu, poput sjajnih zvijezda u
dalekim galaksijama koje možes videti kada su vedre noći.
Ti imas u sebi istu snagu da zračis ljubav i svetlo i trebao bi
sjajiti poput zvezde, od trenutka kad se probudis ujutro pa do
trenutka kad ides spavati.
Nikad nisi bio siromašan, ali si bio bez novca. Biti bez novaca je prolazno
stanje: biti siromašan je stanje duha.
A Ti si bogat covek...
I imas mene...

Ceznjo ne budi me nocas.



Ne zovi me.Bicu sve ono sto

nikada nisam bila.Bicu i vetar

i grana,samo ne lomi me,za njega

disem za njega mrem.Samo za njega
ziva sam.


Ne odvajaj me od njega.Bicu zavesa

i san.Bicu ruza rumena,samo da sutra

s njime docekam dan.Nista ne pitam
dok ovaj stisak u vrisak pretvaram.


Bicu i lavez i pas.Njegov ljubavni znak

koji niko ne zna.Dok zvuci titraju,nose me

dok ljubav vodimo...ceznjo napusti me,
ne pohodi me.Pusti da jos malo budem njegova.


Kad zavese se spuste,kad svako svoju

igru odigra.Kad maske skinemo i budemo

ono sto jesmo u ovom zivotu sto zivimo.

Ogrni me,tuznom i dalekom mesecinom
jer ova strast me ne napusta.

Muzika moje ljubavi , ove noći svira za tebe,
zvono moje crkve zvoni samo za tebe,
najlepši zvuci tu se kriju , iz mog srca ka tebi idu
i pevaju ti iznad duge.Koliko u ljubavi covek
sebe da, a koliko toga uzme.
Na kantaru zivota ,svo zlato i srebro
sveta zameniti ne moze
Tvoj osmeh, i dodir meksi od svile.
Sama sam stavila okov na vrata svoje duse
nek zardjaju i neka skripe, kroz njih
ljubav jos lagano teče , rekom moje tuge.
[img][/img]

Kroz ovu tihu noć na dlanu hladan dah, u očima topli sjaj…
Vjetar raspršuje kristalnu misao, koju ni magla ne krije…
U dubini duše lunarni sjaj, tvoje ruke u bijeloj vodi donose tišinu …
Dijamantno plave oči gledaju i donose kristalnu misao na dno duše…
Noć je tiha, zvijezde zastiru panoramu grada i očima mačke promatraju to tamno mekano dno moje duše…
Svaka duša ima svoj bezdan…
Je li netko ikad došao do kraja tog dna?
Gledam noć, hladan dah na dlanu, u očima topli sjaj.
Na oltaru noći dao si mi boju života, sa dna duše se lagano diše…
U auri mirna ravnoteža…
Sve tamno i mučno pretvorio si u život…
''Život je san… želim ti lijepe snove…''
shadowofsoul.blog

U treptaju oka i otkucaju srca uvek je stajao
ceo zivot,a u uzdahu ljubav,a sve to samo u dusu stati moze i ceo
svemir ispuniti u trenu..

Kad nadu prelijes iskrenom zeljom i
sve to uvijes meko u ljubav, sve ce se zvezde nasmesiti i pogledati
tvoju... nemoj se tada zbuniti samo.
Koliko god praznina bila duboka i teska,ako je ispunjavamo
lepim mislima i zeljama, mnogo cemo je olaksati i smanjiti njenu
dubinu,a praznine se uvek premoscavaju pogledom u buducnost.

uporno posipam
mrvice
do sebe
dozivam
te
letim
u beskonacnost
cvilim
zalivam prahom
nevidljivim
tvoje ruke
da
me
grle
zelim
od
zelje
umorna
zaspala sam

nadji
put

Zar ptica

Prepusti se cekanju.
Tu je tajna.
Oslusni.
Vetar ce ti
oduvati
nanose snega sa staze.
Ugledaces tragove.
To su
moje stope
jos uvek
ka tebi gaze.

Zar ptica

Bezbroj je priča

koje govore o sreći,

bezbroj je ljubavi

kojima vrijeme rane liječi.

Sve je to put

koji kroz život moramo proći;

imati suputnika

ili živjeti u samoći.

Svatko svoju sudbinu stvara

izvan roditeljskog gnijezda,

jer za uspjeh u životu

potrebno je proći kroz trnje do zvijezda.

Ne boj se neuspjeha

jer i on je dio te priče;

sjeti se da poslije svake noći

novo jutro sviće.

Prati svoje snove

do bilo kojeg mjesta

jer život je put

kroz trnje do zvijezda.

Čujem ti glas

u šapatu vjetra,

u žuboru kiše

i volim te još više i više.

Čujem ti glas

u žuboru mora,

u pjevu ptice,

u svemu prepoznajem tvoje lice.

Tvoj glas

prati me kud god da krenem,

gdje god da stanem…

Čujem ti glas

Ti si moja tajna koju od zlih ljudi skrivam!
Ti si moja melodija koju nocima lagano sviram!
Ti si moje pismo koje citam nocima!
Ti si moj andjeo, vecno si pred ocima!
Ti si moja misterija, u mom srcu tako pise
Ti si droga sto mi treba iz dana u dan po poljubac vise!

Ovako te se "secam"