Tebi voljeni

I kada zasutis

Naglom mislju

Svladan,

Pred bijegom

Ti znas

Da sam

Nepovratno tvoja.

Kad padne krupna kišna kap
Zatreperi ceo list.
Tako i moje srce svaki put zatreperi
Kad tvoje ime na njega padne

Ljubav je jedini vazduh
koji umem da disem.
a osmeh jedino sto razumem
i sa njim samo umem da zivim.
i to jedino sa tobom zelim da podelim.

Čuvaj me dušo moja kada se
sivilo realnosti, odbije odsjajem
moga sna,
u kome si
jednom zaspao voljen
i budan,
čuvaj me u očima tvojim
i tragovima jutra
u tišini …
Samo me čuvaj,
u svakoj brazdi koju ti
novi dan donese.

Čuvaj me u jednom od
tvojih svetova,
gde se godine mere trenutcima,
ne danima,
ne satima …

I kada dođe noć,
koja se spušta bešumno
na tvoje trepavice,
ti me čuvaj …

I kada noćna tišina počne da priča
priču
o senkama koje se ljube u mraku
ti me čuvaj
umotanu u san.

Spusti me na tvoje usnule trepavice,
čuvaj me pod njima kad zatvoriš oči.
I ako poželiš da izađeš iz onog sna
zaspavši jednom budan i voljen,
opet me čuvaj, da mi osmeh ne titra
zauvek u uglovima beskraja.

Nostalgija

Evo najmanje pesme!
Manja je od zrna maka.
U njoj je jedan osmeh
i pismo od jednog dečaka.

Ako znaš ko ga šalje
- što da ti pričam dalje.
Ako ne znaš ko ga šalje
- šta te se tiče dalje.

M.Antic