Tebi voljeni

Poljubi me...
Nek poljupci tvoji otvore mi oci,
poljubi me...
usnama svojim,ljubavi natoci!

Poljubi me...
ostavi traga na usnama...tu...
Poljubi me...
tako da pomislim,da sam u najlepsem snu!

Poljubi me...
usnama svilenih dodira!
Poljubi me...
unesi u srce malo strastvenog nemira!

Poljubi me...
poljupce ne stedi...
jer svaki poljubac tvoj,
deset osmeha vredi!

Znas i sam
ruke topli stisak
vredniji je uvek
od dodira ledenog
sadasnjeg zivota,
odvratne istine
gde previse nas padne,
isklizne.

Uhvatila sam u noći
jednog cveta san,
glas sa drugog sveta
tako plah i zaigran.

Šaputao mi nežno
mekanim mirisima,
vratio u moje srce
sećanje o usnulim pupoljcima.

Već jutrom je nestao
sa zadnjim senkama noći,
krenuo put sunca
gde uz druge snove će doći.

Grmi...
znam da me neko cuva
mislima, snovima, zeljama
Seva...
svetlost samo na tren,
uz praskavi zvuk sanja o mom dodiru
Cutim,
a u tisini noci
cujem tvoj glas, taman i smeo
Osecam,
koza se jezi
pod mislima kao satenom...


I znam da nemas vremena, ali nama vreme nista ne moze...vreme tece od susreta do susreta,a u medjuvremenu stoji...i ceka sledeci trenutak....

Želim da sam s tobom stopljena u cutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra cula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama pocne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oci,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da krocim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Pisem ti ljubav a ti se smejes
kazes cudan si i to je sala,
da ima neko poput mene
do sada sigurno nisi znala

Da voli zato prosto sto voli
bez zadnje namere i loseg gesta,
kome ne treba nikakav razlog
da bi u srcu nasao mesta

Za usne ruze slomljene case
oci grudi i morske stene,
mada najvise ima mesta
za najlepsa stopala voljene zene

Kome je lepo sve na svetu
Iako nikada nije mazen,
valjda zato i ume da vidi
lepotu cveta I kada je zgazen..

Srecna sam kad si pored mene
kada te gledam
kada te ispracam
dok usne sapcu:"ne idi!"
Srecna sam i onda
kada znam da neces doci
srecna sam
kada te cekam,
kada te volim,
dok nisi tu,
Srecna sam i onda
kada te slusam,
kada krisom gledam
tvoje oci,
al, nisam tuzna kada pomislim
da cemo se opet videti.

Ne trebam ti pricati
Sve mi pise na usnama
I sve su boje skupljene
U sarenilu mog oka
Citaj me, gledaj
i slusaj srcem....

Quando sono solo
sogno all'orizzonte
e mancan le parole
si lo so che non c'è luce
in una stanza quando manca il sole
se non ci sei tu con me, con me
Su le finestre
mostra a tutti il mio cuore
che hai acceso
chiudi dentro me
la luce che
hai incontrato per strada

Con te partirò
paesi che non ho mai
veduto e vissuto con te
adesso si li vivrò
con te partirò
su navi per mari
che io lo so
no no non esistono più
con te io li vivrò

Quando sei lontana
sogna all'orizzonte
e mancan le parole
e io si lo so
che sei con me con me
tu mia luna tu sei qui con me
mio sole tu sei qui con me con me
con me con me

Con te partirò
paesi che non ho mai
veduto e vissuto con te
adesso sì le vivrò
con te partirò
su navi per mari
che io lo so
no no non esistono più
con te io li rivivrò
Con te partirò
su navi per mari
che io lo so
no no non esistono più
con te io li rivivrò
con te partirò
Io con te

Nedostajes mi
I kao sto pesma kaze....

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Kad plamen sutona
zlati moju glavu
JA MISLIM NA TEBE...
Kad vecni snegovi prolaze
grimizni i zlatni
JA MISLIM NA TEBE...
Kad prva zvezda zove pastira
kad bledi mesec pocne crveneti
JA MISLIM NA TEBE...
Kad nicega nema
osim mene
JA MISLIM NA TEBE...

Zajedno gradimo svet
u kome se ni jedna misao
nece izgubiti,
u kome se pamti
samo najlepse....
Zato,
gde god da si,
zatvori oci,
otvori srce
i znaj da te volim...

On je moja inspiracija.Sve ovo ovde sto pisem je u stvari on.Pisem njemu...mojoj stvarnosti.Nekome ko me ljubi neprekidno...neko cija sam ja ljubav,neko ko me voli do neba.Moje misli stalno lutaju u njegovom pravcu.Secam se da mi je jednom /a mozda i vise puta/ rekao; Reci su ponekada suvisne, ma znam ja to,ali ne mogu bas sve drzati u sebe, i bilo bi sve mnogo drugacije, kada bi mogao svaki dan sve ovo citati iz mojih ociju... ali .Kako da objasnim nekim ljudima da te volim,da vise nisam preplasena zivota,i da je zaista zivot lep.Ne bi me shvatili. Lep je jer znam da smo pod ovim nebom zajedno,da disemo isti vazduh...i to je to...

Ako ove noci odem ja
tragom nekih starih nemira
negde da se smirim
u sebe da zavirim
od sveta da se sakrijem

Ako nocas krene sve po zlu
ako nadjes praznu postelju
ti ces da razumes
samo ti to umes
kao toliko puta pre
Tvoje srce znace da nadje staze krace
do mene znas sve puteve.

Neko bi zvezde skinuo
i nebo bi dodirnuo
da pored sebe ima to sto imam ja
nekom bi zora svanula.
Cime te jos zasluzujem
ja samo s tugom drugujem
i dok za stare rane trazim istinu istinu
ti ne das da me uzme zlo.
Neko bi zvezde skinuo...
Ko me laze,ko mi pravo govori
ko me cuva ko bi da me obori
proklet salas i sa njim ravnica sva
ako sa tobom nisam ja

Ako ove noci odem ja
tragom nekoh starih nemira
ti ces da razumes
samo ti to umes
kao toliko puta pre
Tvoje srce znace
da nadje staze krace
do mene znas sve puteve.

Nedostajes mi........

Potraži me,
u proleće,
u prvom stidljivom
zračku sunca,
iza belih,
paperjastih oblaka.
Poslat ću ti osmeh.

Potraži me.
Sa neba što greje,
iz tog plavetnila,
smešiće se oči moje,
plavo zelene,
što te sa visana gledaju,
cvetu pored tebe,
život daruju,
a tvoj ulepšavaju.

Potraži me,
na reveru kaputa.
Krasit ću ti grudi,
grančicom
ruzmarina mirišljavog,
za najsrećnije dane
života tvog, zakićenog.

Potraži me,
u proleće,
kad se sve budi,
buja i cveta,
kad radost,
ko vihor struji žilama
ovoga sveta.
Biću tu,
gde se smeje,
veseli i raduje,
Samo potraži,
potraži me...

Kome da tvoje ruke opišem
kad nisam s tobom
a s tobom dišem.

Oslikavam vreme,vodom nošene sve moje bure i proleća.
U tom proleću talasi moji nose svu ljubav svog iskona...

Ako me trebaš
znaj biću tu
u daljini ispod duge
u noći bez kraja
šetati livadama
ploviti snovima
u mislima s tobom
voljeti te tiho
ićći tvojim tragom
smetati ti neću
samo tebi željet sreću
ako me želiš
utjehu ću ti dati
ma koliko ti malo znači
volim te shvati...

Lako je tebi.
ti imaš mene,
a sad poslušaj
koliko sam sretna ja
što imam tebe.
Cijelu si me u svoj
vijenac ljubavi spleo,
i ja te u srcu nosim,
u meni postojiš
i mirišeš kao
najmirisniji cvijet,
jedino moje.
Moje te usne k sebi zovu
i na tvoje grudi s tobom liježu
poslušaj koliko sam sretna
što uvijek me voliš.
Poveo si me u snove
gdje daljine ne postoje,
poklonio si mi ljubavni vjetar
što dušom mojom struji.
Lako je sada i meni
pomaknuo si kamen teški
koji srce je drobio
poveo me u uvalu uzdaha
pokazao put ljubavnog svemira
gdje zajedno prepoznajemo zvijezde ,
one svojim titrajima govore
da je nama lako
jer jedno drugo imamo.

..........i da, volela bih kada bi posle procitanih reci ostavio bar znak...da procitano je, da emocije ovde ostavljene cita onaj kome su namenjene...

ve ce proci. Prirodno, tako I treba da bude.

Vetar vremena nanece prasinu zaborava preko oziljka na dushi.

Samo ce secanje ponekad dunuti preko stare rane.

Ne, nece boleti. Samo ce osteti secanje.



Proci ce zivot. Prirodno, tako I treba da bude.

Zivot je prolazan, zato ga treba ziveti sada.

Kako je sebicno ziveti vecno.

Zivimo sada, za nas, za nasu decu, tada.



Proci ce ljubav. Prirodno, I ona moze proci.

Ako prodje… onda to nije bila ljubav. Ne.

Ako prodje, to je samo zaljubljenost… Haos u nasoj glavi.

Ljubav ne prolazi… nikada! Prava ljubav ostavi traga. Da.



Proci ce radost. Prirodno, I radost moze proci.

Radost moze rasplamsati mnogo stosta.

Ljubav, zaljubljenost, novac… zelja za moci.

Radost je najveca kada te neko voli, a to nista ne kosta.



Sve ce proci. Prirodno, tako I treba da bude.

Nada je zivot sto za nama osteje. Zivot sto stvara radost I ljubav.

I trajace zivot… pravi, vecni, onaj stvoren sred strasti lude.

A opet, moj odgovor na ove stihove...Sve ce proci..

Sve ce proci.Ali kakva je to uteha?
Proci ce radost, proci ce i ljubav,proci ce i zivot.
Zar je nada u tome da sve prodje?