Tebi voljeni

Smejati se je rizik, da nas ne smatraju ludim.

Plakati je rizik, da nas ne smatraju sentimentalnim ili patetičnim.

Tražiti pomoć je rizik, da ne pokažemo svoje slabosti.

Pokazati svoje snove, ideje mnoštvu je rizik, da ih ne izgubi.

Ljubiti je rizik, da nam ljubav ne bude uzvraćena.

Živeti je rizik, da umremo.

Nadati se je rizik, da ne izgubimo nadu.

Pokušati je rizik, da nam neće uspeti.

Onaj ko ne rizikuje
ne može se učiti,
osećati,
menjati se,
rasti,
ljubiti
živeti.
Poznajem uspešne ljude
a oni uvek rizikuju.

A onda ipak kazem...

Ti ja smo isti,savim jednaki,
za ljubav su neki slabi ,drugi prejaki


ne znam biti sretna,kad si ti nesretan
jer si ti svetlo,koje mi nocu zna doneti dan.


dva srca i jedna ljubav,to je dovoljno za srecu,
nista drugo osim tebe ,netrebam ne zelim necu...


dobrom se nadam u ovom losem svetu,
samo ti me cinis sretnom,cinis potpunom


ne znam biti sretna,kad si ti nesretan
jer si ti svetlo,koje mi nocu zna doneti dan.


dva srca i jedna ljubav,to je dovoljno za srecu,
nista drugo osim tebe ,ne trebam ne zelim necu...

I tako....jos jedan prodje dan, uzburkan ko more...

A dotakla bih te kao san, da smirim ti uzdah, da zacaram ti usne i umirim te rukama
tražeci samo da me cvrsto stegneš, da mi samo kažeš da sve prošlo je. Dotakla bih te
kao miris kad ideš poljem, kad u njemu nadješ neki mali svet. I onda kad sve nestane,
još uvek osecaš miris poljskog cveca, još uvek si tamo još uvek me pratiš...Dotakla sam te
svojim recima al nije to sve, ne, nije još kraj,još uvek cekam te...

Znam da takvih kao ti na
ovom svetu ima malo.
Nije vazno sto te mozda
nikada necu sresti.

Za mene dovoljno je sto
postojis, samo to mi treba.
Veruj mi, za mene dovoljno je
sto postojis negde ... i dises
samnom ispod istog neba.
DOVOLJNO JE!!!

Negde u predelu srca
stanuješ ti.
Udobna ti soba
ušuškana postelja
topao dom.
Ne ide ti se odatle
ne budi ti se
iz sna.
I u tom snu
oboje
zauvek.

U mome srcu
duboko
još dublje
sakrih tebe.
Niko te tamo
nikada
osim mene
naći neće.
Ni ti
kad bi svratio
ne bi sebe
tamo osetio.

Kad stisnem zube,
kao da cujem zvuke neke pesme utkane u usi horizonta.
Kad zamisljam slike,
kao da vidim susrete sunca i mora na paucini stena.
Kad posmatram lica
kao da osetim bol praznine u ocima samca.
Kad grizem usne
kao da dodirujem jastuke macijih koraka naslikanih u snegu.
Kad osetim dodir
vidim samo dva zelena bisera
kako mi se smese
i tada znam da sve slike nestaju.

Ja tebja.....

Sanjam li...
Osecam li tvoje ruke
ili me snovi grle...
Osecam li tvoj poljubac
ili me snovi ljube...
Ne...
Tu si...
Zatvaram oci
i opet te sanjam...

Poklonicu ti jedno srce,
nosi ga kao sat...
Kucace kada sve kazaljke stanu,
i sva srca prestanu kucati....
U tisini
neka ti samo ono prica,
pricu nalik bajci
u kojoj nema princa,
nema mesta iza duge...
U njoj postoji samo srce
koje kuca,
i jedan neko
ko te voli....

Neponovljivi pogled i osmeh koji sam
govori više od svega ostaloga,
Topla reč, uteha nezaboravna,
zagrljaj koji nikada prestati neće,
Ljubav koja je spremna za sve:
ljubi i voli u svakom trenutku,
iznenadna poruka koja ti oboji dan...
Znati da neko živi za tebe
i zbog toga je svako jutro
ulepšano najraskošnijim bojama svemira -
a samo zbog tebe!
Eto....

Daleko si
da ti poželim laku noć
šapatom
ne bi ga čuo od večernje rose koja
pada na latice
zato te pozdravljm pesmom
i ušuškavam stihovima
slovo "O" ti stavljam pod glavu mjesto jastuka
i umesto perjem punim ga drugim slovima:
lj,b,v,a,u

eto pa ih ramesti kako hoćeš
ali kada zaspeš
oni će se sami posložiti
u reč od koje si samo ti
ljupkiji...Moj Len

Raznežila si me.......

Ti si voljeni moj kao baklja na nebu koja zraci ljubav i svetlost, darujes mi zivot, radost i toplotu. Ti si za mene izvor srece, snage i htenja, ti si moj pokretac, moj nevidljivi obruc koji me brani od svega loseg. Izvor mog osmeha je tvoj pogled i dodir, tvoja rec, tvoj glas, cak nam se i misli poklapaju, iako si daleko, tu si ja znam jer te osecam...

Mesec,
hoda mojom sobom
i šara senku
u tvom liku.

Kroz prozor
ipružila sam pogled
pustila misli
da me nose.
Dva fitilja sjaje
kroz noć
nasmejano... putujem
putujem...

Nisam ja hladna
kao kamenje
nemoj tako da sudiš...
Evo
nagovaram sebe
da je mesec blizu
tu na,
na dohvat ...
hoću da te zagrlim
iz daljine...

Sklopila sam oči
u tami se lakše prilazi
ja tako pobedjujem
drhtaj tela...

Sreća, kao da je tu
samo
glas srca
još ne čujem.

...Sigurna sam
sreća je blizu...
Ja već slutim
'ti' i 'ja'
zagrljeni posmatramo
zvezde na nebu
kako se grle... iz bliza...

U ovo mirisno jutro
probudio me
pjev ptica
nešto sam osjetila
ipod jastuka
i shvatila da je to
tvoja
slika
sneno sam
posmatrala
tvoje oči
tvoja usta
tvoj
smješak
kad me odjednom
zaslijepio
zastrašujuć bljesak
sunce
je izašlo iza
oblaka, nasmiješilo
mi se najljepšim smješkom
i
podsjetilo me da je naša
ljubav još
uvijek živa
i da sa mnom na
jastuku
tiho sniva.....

Jednog jutra kada otvoris oci
i vazduh bude sladak
kao miris lubenica
koje u leto zriju...
Kad u ocima ne bude suza
i sve boje ne budu sive...
Kada dodje jutro
u kom ti srce
nece biti na drugom mestu,
vec u tvojim grudima...
Docekas li ga
secajuci se snova
ispunjenih smehom...
Ustaces sa osmehom
zeljno cekajuci
da podelis zivot sa svetom...
Taj dan nek ti bude sutra,
taj dan nek traje
zauvek...
Sretna Ti Slava ljubavi

...negdje daleko od svih,
kraj puta,a niko nas ne vidi,
postoji jedno mesto gde je
zaustavljeno vreme,
tiho...i nedirnuto..

niko ga ne vidi...
niti cuje...

cuje se muzika...
svira davno zaboravljenu pesmu...

to je nas kutak,za odmor duse..
beg od ovog lošeg sveta..

i tracak nade za bolje sutra..

spojene ruke,nezne reci,iste misli..

mi...

..noćas opet mojom glavom prolaze stihovi nekih anonimnih pesnika
kojima i sama pripadam
Dodirujem mislima tvoj san
I molitvom te ljubim po vrelom čelu
I ne slutiš da noćas prebivaš u stihovima nekih anonimnih pesnika
(kojima i sama pripadam)...
a mozda i slutis, mozda osetis ljubav, kao lahor...
ljubim te.

Kolena mi klecaju,
Kad znam, da ces da me poljubis,
Kao da me ljubis prvi put...
Kolena jos klecaju,
Kad znam, da polako prilazis.
Reci mi da nije uzalud...“

Ljubim te nezno...
Kada mi nedostaješ
Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...

Miroslav Antic

Ti imaš srce moje, a ja tvoje,
Izmjenom ravnom baš jedno za drugo;
Ja čuvam tvoje, a ti paziš moje,
Pogodbe bolje nije bilo dugo:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.

U meni tvoje, a u tebi moje
Jednim nas stvara, jednim čuvstvom grije;
Ti ljubiš moje, jer je bilo tvoje,
Ja tvoje ćutim, jer u meni bije:
Ti imaš srce moje, a ja tvoje.


Engleska
Sir Philip Sidney (1554 – 1586)

Da!
Ti jesi vise od osmeha, vise od suze
ti si moja oaza u pustinji moje duse
zedna mogu da te popijem i da zedj zaboravim
gladna mogu tobom da se hranim.

Da!
Ti si vise od iskre u mom oku
u oku neznom i tuznom sto plakati cesto zna
ti si vise od poljupca na mom nosu
i case sto ispijam od vrha do dna.
Da!
Ti si moje drugo ja,moj mir u dusi
sto sniva,moj oblak na kome dremam,
moje sunce sto me greje.
Da!
Ti si nesto mnogo vise...